Veštačka inteligencija u učenju – pomoćnik, a ne zamena za razmišljanje
Imaš zadatak za sutra.
Ne znaš kako da ga uradiš.
Otvoriš AI alat i napišeš:
„Uradi mi ovaj zadatak.“
Nekoliko sekundi kasnije – gotovo.
Odgovor izgleda dobro.
Kopiraš ga.
Predaš.
Problem rešen?
Možda za sutra.
Ali postoji jedno nezgodno pitanje:
Šta si ti naučio?
Verovatno vrlo malo.
Veštačka inteligencija može da bude jedan od najboljih alata za učenje koje smo ikada imali.
Može da objašnjava.
Može da daje primere.
Može da postavlja pitanja.
Može da ti pomogne kada zapneš.
Može istu stvar da objasni pet puta na pet različitih načina.
Ali može i da postane veoma efikasan način da – ne naučiš ništa.
Razlika često zavisi od samo jedne stvari:
Kako je koristiš.
AI može da ti da odgovor. Ali odgovor nije isto što i znanje.
Zamisli da učiš programiranje.
Dobiješ zadatak da napišeš program koji od korisnika traži broj i proverava da li je paran ili neparan.
Ne znaš kako.
Možeš da pitaš AI:
„Napiši mi program u Pythonu koji proverava da li je broj paran.“
Dobićeš kod.
Kopiraš ga.
Pokreneš.
Radi.
Super.
A onda te neko pita:
„Zašto ovde koristimo %?“
Ti gledaš kod.
Kod gleda tebe.
I tu nastaje problem.
Program radi.
Ali nije baš tvoj.
Probaj da promeniš pitanje
Umesto:
„Uradi mi zadatak.“
probaj:
„Nemoj da mi daš gotovo rešenje. Objasni mi šta prvo treba da razumem da bih mogao sam da rešim ovaj zadatak.“
Odjednom AI više nije neko ko radi domaći umesto tebe.
Postaje tutor.
Može da kaže:
„Prvo razmisli kako možemo da utvrdimo da li je neki broj deljiv sa 2.“
Ti pokušavaš.
Pogrešiš.
Pitaš ponovo.
Dobiješ mali nagoveštaj.
Probaš još jednom.
I onda napišeš kod.
Možda ti je trebalo deset minuta više.
Ali sada znaš zašto radi.
To je ogromna razlika.
Najkorisnija rečenica koju možeš da kažeš AI-ju je: „Ne razumem“
U školi ponekad nije lako podići ruku i reći:
„Nisam razumeo.“
Možda su ostali već shvatili.
Možda profesor mora dalje.
Možda ti je glupo da pitaš treći put.
AI nema taj problem.
Možeš da napišeš:
„Ne razumem.“
Pa onda:
„I dalje ne razumem.“
I još:
„Objasni mi kao da prvi put čujem za ovo.“
Možeš da tražiš primer.
Pa drugi primer.
Možeš da kažeš:
„Objasni mi bez stručnih izraza.“
Ili:
„Daj mi lakši zadatak da proverim da li sam razumeo.“
Upravo tu AI postaje veoma moćan alat za učenje.
Ne zato što zna odgovor.
Nego zato što može da ti pomogne da ti dođeš do odgovora.
Pokušaj prvo sam. Tek onda pitaj AI.
Ovo je možda najjednostavnije pravilo.
Dobiješ zadatak?
Nemoj odmah otvarati AI.
Prvo razmisli.
Čak i ako nemaš pojma kako da ga rešiš.
Napiši ono što znaš.
Probaj.
Pogreši.
Tek onda pitaj.
Zašto?
Zato što ćeš tada mnogo bolje razumeti pomoć koju dobiješ.
Postoji velika razlika između:
„Nemam pojma, uradi.“
i:
„Pokušao sam ovako, ali sam zaglavio ovde. Možeš li da mi objasniš gde grešim?“
Drugo pitanje već pokazuje da razmišljaš.
Traži nagoveštaj, ne gotovo rešenje
Zamisli igricu u kojoj možeš jednim dugmetom odmah da preskočiš svaki nivo.
Na početku bi možda bilo zabavno.
Posle nekog vremena verovatno više ne bi imalo mnogo smisla igrati.
Slično je i sa učenjem.
Ako AI rešava svaki problem pre nego što si pokušao, preskačeš upravo onaj deo u kome se znanje gradi.
Zato probaj pitanja poput:
„Daj mi samo jedan mali nagoveštaj.“
„Postavi mi pitanje koje će me usmeriti ka rešenju.“
„Nemoj još da mi kažeš odgovor.“
„Reci mi samo gde grešim.“
„Daj mi sličan, ali lakši primer.“
To su mnogo moćniji načini korišćenja AI-ja od:
„Uradi.“
AI može i da pogreši
Ovo je važno.
AI ponekad zvuči neverovatno sigurno čak i kada kaže nešto što nije tačno.
Odgovor može biti lepo napisan.
Može zvučati pametno.
Može imati objašnjenje.
I opet može biti pogrešan.
Zato nemoj razmišljati:
„AI je rekao, znači tačno je.“
Proveravaj važne informacije.
Uporedi odgovor sa udžbenikom, pouzdanim izvorom ili onim što ste učili.
Ako ti nešto deluje čudno, pitaj:
„Jesi li siguran? Proveri ponovo.“
Još bolje – pokušaj i sam da pronađeš gde bi odgovor mogao da bude pogrešan.
Tada više nisi samo korisnik AI-ja.
Razmišljaš kritički.
A to će biti sve važnija veština.
Nemoj da dozvoliš da AI počne da piše umesto tebe
Treba da napišeš sastav.
Referat.
Prezentaciju.
Opis projekta.
Možeš da kažeš AI-ju:
„Napiši sve.“
I verovatno ćeš dobiti nešto pristojno.
Ali postoji problem.
Ako stalno prepuštaš AI-ju da formuliše tvoje misli, vremenom sve manje vežbaš da ih formulišeš sam.
Probaj drugačije.
Napiši prvo svoje ideje.
Makar bile nesređene.
Onda pitaj:
„Da li ovde nešto nije jasno?“
„Koji argument mi nedostaje?“
„Postavi mi tri pitanja koja će mi pomoći da razvijem ovu ideju.“
„Kako bih ovo mogao bolje da organizujem?“
Tada AI pomaže tvom razmišljanju, umesto da ga zamenjuje.
Koristi AI da te ispituje
Ovo je jedna od najboljih stvari koje možeš da uradiš.
Umesto da ti AI objašnjava lekciju koju si upravo učio, reci:
„Postavi mi pet pitanja da proverim da li sam ovo razumeo. Nemoj odmah da mi kažeš odgovore.“
Odgovori.
Ako pogrešiš, traži objašnjenje.
Onda probaj ponovo.
Možeš čak da kažeš:
„Postavljaj mi jedno po jedno pitanje i povećavaj težinu ako odgovaram dobro.“
Sada više ne čitaš pasivno.
Moraš da razmišljaš.
Upravo zbog toga pravimo Python AI Tutor
Kada smo razmišljali kako bi AI mogao stvarno da pomogne nekome ko tek uči programiranje, jedna stvar nam je bila važna:
AI ne bi trebalo samo da izbacuje gotovo rešenje.
Zato u Python AI Tutoru pokušavamo drugačiji pristup.
Učiš Python korak po korak.
Dobijaš zadatak.
Pokušavaš da ga rešiš.
A AI može da ti pomogne kada zapneš, da proveri tvoje razumevanje i da te usmeri ka sledećem koraku.
Ideja nije:
„Evo ti kod.“
Nego:
„Hajde da vidimo kako da ti napišeš kod.“
Jer cilj nije da završiš što više zadataka.
Cilj je da posle nekog vremena možeš da kažeš:
„Ovo umem sam.“
Poseti sajt Python AI Tutor i nauči lako i besplatno Python programski jezik.
Napravi mali dogovor sa sobom
Sledeći put kada koristiš AI za učenje, probaj ovih pet koraka:
- Prvo pokušaj sam.
- Objasni AI-ju gde si tačno zapeo.
- Traži nagoveštaj pre gotovog odgovora.
- Kada dobiješ objašnjenje, pokušaj ponovo bez pomoći.
- Na kraju objasni svojim rečima šta si naučio.
Ako ne možeš svojim rečima da objasniš kako nešto funkcioniše, verovatno ga još nisi potpuno razumeo.
I to je sasvim u redu.
Vrati se korak unazad.
Pitaj ponovo.
Probaj odmah
Izaberi nešto što trenutno učiš.
Može biti Python.
Matematika.
Istorija.
Engleski.
Biologija.
Bilo šta.
Otvori AI alat koji koristiš i nemoj mu postaviti pitanje na koje želiš samo odgovor.
Napiši:
„Učim [tema]. Postavi mi tri pitanja, jedno po jedno, da proveriš da li je zaista razumem. Ako pogrešim, nemoj odmah da mi kažeš odgovor, nego mi daj mali nagoveštaj.“
I probaj.
Možda ćeš primetiti nešto zanimljivo.
AI će manje raditi umesto tebe.
Ali ćeš ti više razmišljati.
A upravo je to poenta.
Najpametniji korisnik AI-ja nije onaj koji dobije odgovor najbrže
Veštačka inteligencija će verovatno biti deo škole, fakulteta i poslova kojima ćeš se jednog dana baviti.
Zato nema mnogo smisla praviti se da ne postoji.
Mnogo je važnije naučiti kako da je koristiš.
Biće veoma lako dobiti gotov tekst.
Gotov kod.
Gotovu prezentaciju.
Gotov odgovor.
Teži deo biće znati:
Da li je odgovor dobar?
Zašto je dobar?
Gde je greška?
Šta bih ja uradio drugačije?
I mogu li ovo da uradim kada AI nije pored mene?
Zato sledeći put kada otvoriš AI, nemoj ga pitati samo:
„Koji je odgovor?“
Ponekad je mnogo bolje pitanje:
„Pomozi mi da ga sam pronađem.“
